Димитрије Давидовић: Аутор Сретењског устава и његово наслеђе у Смедереву
Димитрије Давидовић, један од најзначајнијих српских правника и политичких мислилаца, остао је запамћен као аутор Сретењског устава из 1835. године, првог устава модерне Србије. Његов рад не само да је обликовао правни систем земље, већ је и био кључан за изградњу српске државности у 19. веку. Иако је већи део свог живота провео у Београду, последње године Давидовић је провео у Смедереву, граду који данас чува сећање на овог великог правника.
Нови Устав као темељ самосталне државе
Нови Устав из 1835. године имао је за циљ да постави основне принципе за нову, модерну српску државу, који ће бити корак напред од Хатишерифа и значајан корак ближе потпуној самосталности. Док неки истраживачи верују да је Димитрије Давидовић овај устав израђивао углавном на основу француског, а понекад и белгијског устава, као и Наполеоновог кодекса, други истичу да та врста упоришта није била примарна у његовом раду.
Међутим, након повлачења Сретењског устава, кнез Милош Обреновић није само отказао Давидовићу позицију, већ се често помиње да му је пребацио одговорност за идеје које су довеле до суспензије устава.
Према речима историчара, целокупан каснији живот Димитрија Давидовића најбоље се резимира у чувеној фрази разочараног Милоша: „Давидовићу, Давидовићу! Све што си до сада чинио, данаске си запечатио.“ (Небојиша Озимић, Димитрије Давидовић: Лик и дело).
После овог краја своје политичке каријере, Давидовић се преселио у Смедерево, где је умро 1838. године
Последње године живота у Смедереву
Димитрије Давидовић је на крају своје политичке и јавне каријере из Београда преселио у Смедерево, где је живео своје последње године. Смедерево данас представља место где се повезује са Давидовићевим наслеђем. Овде је, након напорних година у служби државе, провео своје последње дане, оставивши дубок траг у историји Србије.
Наслеђе Димитрија Давидовића и даље је важан део историје Смедерева, али и српске историје уопште. Смедерево, као град са богатом историјом, данас чува сећање на овај велики период. Док српски историчари и правници и даље истражују његово дело, локалне установе и музеји у Смедереву имају потенцијал да играју важну улогу у подсећању на овог великог правника.
Гроб Димитрија Давидовића
Тиме што је завршио свој живот у Смедереву, Давидовић је остао не само као фигура у историји српског права, већ и као део самог идентитета града. Његов гроб се данас налази у Смедереву и место је које привлачи пажњу истраживача, али и туриста који желе да се упознају са овим важним делом српске историје.
Сваке године, на Сретење, поводом Дана државности, на гроб уставописца на Старом смедеревском гробљу, руководство града положи венце и тиме ода почаст овом српском великану, са идејом дасе настави сећање на дела Димитрија Давидовића, као и на његове идеје које су биле корак испред тог времена.
Димитрије Давидовић, као аутор Сретењског устава, остаје један од најважнијих ауторитета у српској правној традицији. Његово пребивалиште у Смедереву, као и сама чињеница да је свој живот завршио у овом граду, чине Смедерево значајним местом у историји Србије.
Пројекат „Од Сретења до данас: Сретењски устав, Дан државности и Димитрије Давидовић“ суфинансиран је од стране Министарства информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
