У време када медији имају кључну улогу у обликовању јавног мњења и друштвених вредности, питање родне равноправности у медијском простору постаје све значајније. Начин на који се извештава о родним питањима, као и заступљеност жена и мушкараца у медијима, одражава не само ниво друштвене свести већ и степен поштовања основних људских права. Савремени медији, било традиционални или дигитални, имају одговорност да промовишу једнаке могућности и разбијају стереотипе који и даље утичу на положај различитих родних група.
Са развојем дигиталних технологија и друштвених мрежа, појављују се нове могућности, али и нови изазови у области родне равноправности. Родни аспекти дигитализације обухватају питања приступа технологијама, дигиталне писмености, безбедности у онлајн простору и видљивости жена у дигиталном окружењу. Управо због тога је важно да медији, као креатори и преносиоци информација, препознају своју улогу у изградњи праведнијег и равноправнијег дигиталног друштва.
Од 2020. до 2022. године Иницијатива за мирне промене ПЦи организовала је анкету међу новинарима у Србији и Косову на тему положаја жена у медијима, о њиховом статусу, могућностима напредовања и родним изазовима, сексуалном насиљу на радном месту и како они виде родну заступљеност у медијима. Међу главним налазима овог истраживања истиче се да 46,1% испитаница сматра да су у медијиским садржајима жене мање заступљене од мушкараца, а о положају жена у новинарској професији можда добро сведочи и податак да 41,2% испитаница понекад размишља о промени посла. (Извор: Peaceful Change Initiative, 2023: https://peacefulchange.org/wp-content/uploads/2023/03/serbia_sr.pdf).
Новинарка ТВ „Фрушка гора“ Мина Ђурић сматра да је родна равноправност у медијима питање које захтева и системске и појединачне промене:
„Родна равноправност није само питање статистике, већ и свести. Медији имају огромну одговорност, јер кроз свакодневно извештавање утичу на то како друштво види улоге жена и мушкараца. Када медији занемарују родну перспективу, онда занемарују и реалност — јер реалност није једнострана, она је разноврсна. Зато је важно да новинарке и новинари имају подршку, али и простор да слободно говоре о овим темама, без страха од етикета или неразумевања. Дигитализација нам је донела нове могућности, али и нове изазове. На интернету је видљиво колико су жене изложене нападима, сексистичким коментарима и омаловажавању, што утиче на то колико ће се слободно изражавати у јавном простору. Зато је важно да и дигитални медији преузму одговорност — да реагују, да модерирају садржај и да граде онлајн окружење у којем се поштује достојанство свих. Једнака видљивост, сигурност и подршка у дигиталном простору такође су део борбе за родну равноправност.“
Директор ТВ „Фрушка гора“ Златко Марковиновић истиче да је родна равноправност у овој медијској кући не само законска, већ и стварна пракса.
„У нашој редакцији и целој телевизији жене чине већину запослених, што само по себи говори о томе да пол никада није био пресудан фактор — ни при запошљавању, ни при расподели послова“, каже директор. „Оно што је нама увек било најважније јесте како неко ради свој посао, колико је посвећен, професионалан и одговоран. Тај принцип једнакости вреди за све, без обзира на пол.“
Он додаје да се о родној равноправности води рачуна и у самом програму:
„Као уредник програма могу да кажем да настојимо да у сваком сегменту емитовања пружимо простор различитим гласовима, да у извештавању и избору саговорника водимо рачуна о заступљености жена кад год је то могуће и технички изводљиво. Свесни смо да медији имају важну улогу у обликовању јавне свести, и трудимо се да та одговорност буде присутна у нашем свакодневном раду.“
Док унутар телевизијске куће пол никада није био пресудан фактор, дигитална ера доноси нове изазове и прилике када је реч о родној равноправности. Дигитализација омогућава већу видљивост и лакши приступ медијским садржајима, али открива и постојеће неједнакости.
Савремени медији, а посебно дигитални, имају моћ да промовишу једнаке могућности, обезбеде безбедно учешће жена у јавном простору и подстакну професионални развој. Управо овакво одговорно коришћење дигиталних алата чини део борбе за праведније и равноправније друштво.
Дигитализација доноси значајне предности у домену родне равноправности. Она омогућава већу видљивост жена у медијима и јавном простору, пружајући им прилику да буду ауторке, водитељке или креаторке садржаја без ограничења која понекад постоје у традиционалним медијима.
„Онлајн платформе такође омогућавају лакши приступ образовању и обуци, што је посебно важно за жене у руралним или удаљеним срединама, као и за оне које због породичних обавеза не могу да буду физички присутне на курсевима или конференцијама. Дигитални канали пружају могућност брзог и ширег преношења информација, промоције родне равноправности и борбе против стереотипа, док платформе за умрежавање и заједнице омогућавају женама да деле ресурсе, искуства и савете, јачајући њихов колективни утицај. Поред тога, дигитални алати омогућавају праћење и анализу родне заступљености, што медијским кућама и организацијама може омогућити креирање родно осетљивих политика“, каже ИТ консултант Владимир Лалошевић.
Кроз своје вишегодишње искуство рада са децом и младима у домену ИТ Лалошевић истиче да постоји родна неравноправност када је реч о тзв. „старијим генерацијама“, док код садашње омладине, нарочито код деце основношколског узраста нема те баријере да је ИТ, роботика, програмирање или употреба савремене технологије само за дечаке, већ су девојчице потпуно у томе равноправне и сматра да ће наредних деценију -две родна неравноправност у пољу дигиталног света у потпуности нестати.
Он додаје и да ће модерне технологије у будућности олакшати женама да раде такозване „мушке“ послове, али на један другачији начин. Као пример за то наводи вожњу трактора, што је до сада био искључиво мушки посао, или вожњу камиона, а да ће жене у будућности управљати тим машинама путем програмирања. Тиме ће, каже Лалошевић нека традиционално мушка занимања постати универзална и дигитализација ће смањити родну неравноправност.
За крај, додаје Лалошевић да је потребно да се у образовном систему много више пажње посвети ИТ и техници, јер како каже, у будућности девет од десет занимања биће везано за ИТ.
Извори: Peaceful Change Initiative (PCI), Жене у медијима: изазови и перспективе у Србији и на Косову (2023). Доступно на: https://peacefulchange.org/wp-content/uploads/2023/03/serbia_sr.pdf
Пројекат „ОНА И ОН: Равноправност без компромиса“ суфинансиран је од стране Општине Смедеревска Паланка. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
