Очеви – породични празник у сусрет Божићу

У богатом циклусу православних  породичних празника који претходе Божићу, Очеви заузимају посебно место. Овај дан, који се обележава у недељу пред Божић, симболично заокружује низ празника посвећених породици, после Детињаца и Материца, стављајући оца, као стуб дома у средиште пажње.

Обичаји везани за Очеве по својој суштини слични су онима на Материце, али са занимљивим разликама које говоре много о традиционалном схватању породичних улога. На овај дан деца „везују“ оца, а он се, као и мајка раније, „откупљује“ поклонима. Ипак, у народном веровању сматрало се да глави куће не приличи да дуго буде у немоћној позицији, па је везивање очева обично трајало краће и било праћено више шале него церемоније.

Занимљиво је да су се очеви често унапред припремали за овај празник, данима раније склањали би конопце и канапе, покушавајући да предупреде дечју „заверу“. Са друге стране, деца су се сналазила како су знала и умела, тражећи начин да обезбеде средства за везивање и спремно дочекају празник. Најсигурнији тренутак за „напад“ био је рано јутро, док отац још спава. Везани отац би се по буђењу, према обичају, тобоже љутио и „грдио“ децу, али би убрзо, уз осмех и дозу глуме, поделио поклоне како би био ослобођен.

Овај ритуал, иако једноставан, носио је снажну поруку, учио је децу даривању и поштовању, а породицу подсећао на топлину дома и важност међусобне повезаности.То је дан када се, кроз смех и игру, слави улога оца у породици и негује дух заједништва који води ка највећем хришћанском празнику, Божићу.

Фото/Илустрација