Сретењски устав, донет 1835. године у Крагујевцу, представља један од најзначајнијих докумената у политичкој историји Србије. У тренутку када је Кнежевина Србија тек излазила из вековног османског ропства и настојала да се избори за унутрашњу аутономију, овај устав био је смела и модерна реакција на потребу за уређеним државним системом, заснованим на начелима поделе власти и грађанских права. Његово доношење није било само резултат унутрашњих потреба младе српске државе, већ и одраз ширих политичких и идејних токова који су се ширили Европом после Француске револуције. Историјски контекст у коме је Сретењски устав настао био је обележен борбом за национално ослобођење, тражењем сопственог политичког идентитета и потребом за јасним правним оквиром који би ограничио апсолутну власт и поставио темеље модерне државе.
Доношењу Сретењског устава претходио је дуг и сложен процес политичког и друштвеног сазревања српског друштва, које се почетком 19. века налазило у преломном историјском тренутку. Србија је до тада више векова била под влашћу Османског царства, али су се тежње за ослобођењем и самоуправом све више појављивале међу српским народом, нарочито током XVIII века. Први и Други српски устанак (1804–1813. и 1815), предвођени Карађорђем и Милошем Обреновићем, били су кључни догађаји у борби за политичку самосталност. Иако устанци нису одмах донели пуну независност, резултирали су одређеним степеном аутономије и постепеним повлачењем турске власти из унутрашњих послова Србије.
Милош Обреновић, који је после Другог устанка постао кнез Србије, успео је дипломатским путем да избори признање аутономије од султана, што је потврђено хатишерифом из 1830. и 1833. године. Међутим, иако је формално добила одређене облике самоуправе, Србија је и даље била под снажним утицајем кнежеве личне власти.
Милош је управљао земљом ауторитарно, без јасно утврђених институција или поделе власти, што је временом изазвало незадовољство међу народом, али и међу образованијим слојевима и истакнутим политичким личностима. Под утицајем либералних идеја из Европе, јављале су се све јаче тежње за уређеним друштвом заснованим на законима, правима грађана и ограниченој власти владара. Управо тај притисак унутрашње опозиције, али и потреба да се покаже политичка зрелост српске државе пред Европом, довели су до доношења првог српског устава — Сретењског устава — који је требао да постави темеље модерне правне државе.
Милош је одуговлачио са доношењем устава, плашећи се да ће тако морати да подели власт са Државним саветом и Народном скупштином. Међутим, како је народ био незадовољан, а Милош желео да избегне сукобе наредио је да се уради Устав.
„Устав је усвојен на великој народној скупштини која је отпочела са радом на Сретење 14. фебруара 1835. године у Крагујевцу, у присуству око 2400 сеоских заступника и 10.000 радозналих људи“, наводи се у Каталогу „Обреновићи и њихово доба“.
Устав је сачинио Димитрије Давидовић, вероватно један од најученијих људи тог доба. Устав је у себи садржао и одредбе хатишерифа и захтеве Милетине буне која је претходила.
Устав се састојао од 14 глава и 142 члана.
„Законодавна власт у земљије подељена између кнеза и Савета у који улазе министри. Право законодавне иницијативе имају министри и кнез, док законе доносе Савет и кнез који има право вета. Министре је бирао кнез али само из редова саветника“, наводи се у каталогу.
Сретењски устав из 1835. године представљао је значајан корак напред у правном и политичком развоју Србије. Иако је важио кратко, он је симболично и суштински означио почетак модернизације српске државе и показао спремност народа и појединих политичких актера да прихвате европске вредности владавине права, поделе власти и заштите грађанских слобода. Устав је био резултат дугогодишњих борби за аутономију и правну сигурност, као и одраз утицаја либералних и просветитељских идеја тог времена. Његово доношење у Крагујевцу, уз присуство великог броја народних представника и грађана, сведочи о жељи да се власт учини ближом народу и да се коначно превазиђе аутократски начин управљања. Иако је под притиском великих сила устав убрзо укинут, његово историјско значење је огромно — он је поставио темеље за будући уставни и политички развој Србије и остао упамћен као први покушај увођења уставне владавине у српском друштву.
Извор/ Википедија / Каталог „Обреновићи и њихово доба“
Пројекат „Од Сретења до данас: Сретењски устав, Дан државности и Димитрије Давидовић“ суфинансиран је од стране Министарства информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
