Духовне ризнице Велике Плане: Манастири као сведоци српске прошлости

Велика Плана, смештена у централном делу Србије, на раскршћу важних путева који повезују Шумадију, Поморавље и Подунавље, представља простор богат духовним и културним наслеђем. Манастири и цркве ове општине чине изузетно важне тачке на мапи српског духовног, културног и историјског блага. Они нису само места богослужења, већ сведочанства векова у којима се обликовала национална историја, уметност и традиција.

Смештена у пределима тихих шума и благих брда, светиње великопланског краја вековима су служиле као уточиште вере, центри писмености и чувари народне свести. Свако од ових богомоља носи свој јединствен печат – било кроз историјске догађаје које памти, архитектонске особености које чува или духовни значај који и данас живи међу верницима. Због тога, манастири и цркве Великопланског краја представљају драгоцену ризницу националне баштине и јасну везу са коренима српске духовности.

Најважнији манастири великопланског краја су Манастири Копорин из 15. века, затим црква Покајница из 19. века и Радовањски луг такође из 19. века.

Манастир Копорин један је од најважнијих српских манастира, задужбина је Деспота Стефана Лазаревића, сина Кнеза Лазара и Кнегиње Милице, чији се остаци  налазе управо у овом манастиру чији је Стефан и био ктитор. Због своје велике културно-историјске вредности, спада у ред најзначајнијих грађевина из периода средњовековне српске државе.

„По предању овај манастир је био у почетку укопан, па се зато и зове Копорин. Они који овде дођу могу видети прелепу цркву Светог Стефана, звонару, конаке. Овде је насликан и портрет деспота Стефана, где је он приказан са круном. Овај манастир је изузетно посећен, велики број људи и верника долази овде, и туристичке агенције доводе овде туре. Мени је драго да су људи заинтересовани, јер је важно да чувамо веру, али и оно што наши манастири чувају. Иначе, овде је јако лепо и ми долазимо овде, уживамо у самом манастиру али у целом комплексу манастира кога окружује прелепо излетиште. Овде заиста има шта да се види и некако човек се посебно осећа када овде дође. То не кажем ја, то кажу сви“, прича Јелена Секулић која је више пута била у посети овој светињи.

Легенда каже да је овај манастир саградио Деспот Стефан Лазаревић код Копоринског потока чија је вода лековита, на месту где је, верује се, долазио да вида своје ране.

Манастир Копорин иначе има и велику архитектонску вредност, док живопис манастира такође представља право историјско и духовно благо. Манастир је саграђен под утицајем Рашког стила, а живопис који је осликан у моравском стилу је рестауриран и конзервиран средином 20. века.

Манастир је до средине 20. века био мушки, а након што су монаси из Копорина премештени у Манастир Тумане, што је био још неко време. Данас је манастир Копорин женски манастир.

Спомен комплекс Радовањски луг налази се недалеко од Велике Плане на уласку у село Радовање. Овај комплекс чине Црква Светог Архангела Гаврила, прозвана црква Захвалница.

„Главна интересантност везана за ову цркву јесте та да се олтар ове цркве налази на месту где је убијен Карађорђе. Њега је на том месту убио његов кум, по налогу Милоша Обреновића. У цркви се налази и портрет Карађорђа у природној величини. То је рад нашег чувеног сликара Паје Јовановића и кад видите тај протрет буде вам јасно зашто је Паја Јовановић један од најбољих сликара – где год да станете имате осећај да вас Карађорђе прати војим погледом. Сви они који дођу овде могу видети да је испред цркве остало место где је било сахрањено тело Карађорђа, а са њим је убијен и његов секретар Наум Крнар, који ту почива и даље, а тело Карађорђа је касније пренето на Опленац“, каже Снежана Секулић из Смедеревске Паланке, додајући да када год јој неко дође у госте са стране, Радовањски луг је сигурна дестинација на коју их води, како би им показала значајна места српске историје.

Црква је добила назив „Захвалница“ јер ју је тако народ прозвао у знак захвалности Карађорђу који је био вођа Првог српског устанка.

Пројекат цркве урадио је Василиј Андросов. Направљена је као једнобродна грађевина, димензија 10,5 метара x 13,5 метара у српско-византијском стилу. Олтар цркве се наводно налази тачно на месту где је Карађорђе убијен. Иконостас је урађен у стилу српског средњевеконог сликарства.

Манастир Покајница налази се у близини Велике Плане и представља једну од најзначајниих светиња овог краја. Посвећена је преносу моштију Св. Николе – Светом Николи летњем, једном од најважнијих светитеља  у православљу.

Саградио ју је Вујица Вулићевић који је учествовао у убиству свога кума Ђорђа Петровића Карађорђа у Радовањском лугу, а у договору са Милошем Обреновићем. Име „Покајница“ дао јој је сам народ, сматрајући да је Вулићевић ову цркву подигао у знак покајања за почињени грех.

Овај манастир је добио статус манастира средином 20. века, а 1992. године постао је женски манастир, а сачуван је у аутентичном издању. Године 1979. проглашен је за непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја. Иконсотас је радио чувени Константин Зограф у 19. веку. На интернету се може пронаћи и податак да је црква саграђена тако да се једног дана, у случају потребе, може цела раставити и пренети на неко сигурније место. Саграђена је од храстовог дрвета, а темељи су камени.

„Фреске овог манастира су страдале и то је још један страшан грех. За време Турака на свим фрескама су изгребане очи, то су они урадили. То се и данас види. То је скрнављење било, да се уништи вера, али ето, опстало је до данас, као и њихова срамота“, каже Томислав Секулић из овог краја. 

Манастири и цркве Великопланског краја представљају не само духовне и верске центре, већ и драгоцене чуваре историје и културне баштине Србије. Ове светиње, попут Манастира Копорин, Радовањског луга и манастира Покајница, са својим богатим историјским и архитектонским наслеђем, сведоче о важним догађајима из српске прошлости и истовремено инспиришу будуће генерације да се поврате коренима своје традиције.

На сваком кораку ових манастира, посетиоци могу осетити не само духовну дубину већ и дубоку везу са историјом, која се одржава и данас кроз живу веру и очување културног наслеђа.

Извори: Википедија, Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево, портал Споменици културе у Србији, Званична презентација Општине Велика Плана, Портал манастири.рс

Овај текст је објављен у оквиру пројекта „Свети путеви Велике Плане – цркве  и манастири“ чију реализацију је суфинансирала Општина Велика Плана. Ставови изнети у подрћаном медијском пројекту не изражавају нужно ставове органа који је доделио средства.