Равноправност без компромиса: видљиви и невидљиви доприноси жена

Равноправност без компромиса представља један од кључних темеља савременог друштва, а посебно када је реч о положају жена. Иако су током последњих деценија остварени значајни помаци, жене се и даље суочавају са бројним препрекама у области образовања, запошљавања и економског оснаживања, као и у приступу политичкој моћи и процесима одлучивања. Поред тога, њихов неплаћени рад у домаћинству, брига о породици и ангажовање у хуманитарним активностима најчешће остају невидљиви и недовољно признати.

Економско оснаживање жена један је од кључних предуслова за постизање равноправности у свим сферама живота. Када жене имају стабилну економску позицију, оне могу самостално доносити одлуке, утицати на развој заједнице и остваривати своје потенцијале, како у професионалном тако и у приватном животу. Један од конкретних примера добре праксе у нашој земљи је програм АП Војводине који суфинансира куповину кућа са окућницом за жене, омогућавајући им да стекну прву некретнину. Овај модел не само да обезбеђује материјалну сигурност, већ и охрабрује жене да преузму активну улогу у изградњи свог домаћинства и локалне заједнице, показујући да економско оснаживање директно утиче на самопоуздање и независност жена.

„Један од циљева Конкурса уважио је истраживачке податке Завода за равноправност полова о врло малом броју жена које поседују имовину над кућама и имањима. Конкурс је био прилика да се куће равноправно укњиже на брачне или ванбрачне партнере. Конкурс се реализује од 2015. године и до 2023. године 338 брачних парова је добило свој дом, а из покрајинског буџета је за ту намену издвојено 341 милион динара. На овај начин је 338 жена постало сувласница непокретности, а као најтраженија показала су се села са територија општина Бачка Паланка, Врбас, Суботица и Шид“, наводи се на сајту Завода за равноправност полова из Новог Сада. 

Недавно је у Неготину одржана конференција  „Жене – снага крајине“ која се бавила унапређењем положаја жена у домену економског оснаживања, њиховом већем учешћу  доношењу одлука и јачању безбедности жена у заједници.

„Економско и политичко оснаживање жена мора да почне управо на локалном нивоу, у заједницама у којима живимо. Када жене имају једнаке шансе да покрену посао, учествују у одлучивању и допринесу развоју своје средине, јача цела заједница,“ поручила је том приликом министарка без портфеља задужена за родну равноправност, политичко и економско оснаживање жена Татјана Мацура.

Иако овакве иницијативе доприносе подизању свести и јачању положаја жена, важно је посветити посебну пажњу и областима у којима су и даље присутни дубоко укорењени обрасци неједнакости. Један од највидљивијих примера јесте подела на такозвана „женска“ и „мушка“ занимања, која и данас значајно утиче на избор образовних путева и професионални развој девојака и жена.

Традиционална занимања, у која се жене најчешће усмеравају, обично припадају слабије плаћеним секторима и носе мање могућности за напредовање, док су професије у области технологије, инжењерства или руководећих позиција и даље углавном резервисане за мушкарце. Овакве разлике најчешће настају већ у раном школском узрасту, када родне стереотипи обликују очекивања породице, школе и друштва у целини.

Традиционална „женска“ занимања најчешће обухватају послове који се повезују са бригом о другима и подршком. Међу њима су наставнице и васпитачице, медицинске сестре, социјални радници, секретарице и административне помоћнице, као и кувариње, раднице у текстилној индустрији, фризерке и козметичарке. Ова занимања, иако изузетно значајна за функционисање друштва, често су слабије плаћена и нуде мање могућности за каријерни напредак.

С друге стране, традиционална „мушка“ занимања сматрају се физички захтевнијим или технички сложенијим, па у овај круг спадају инжењери, архитекте, програмери, возачи, машински радници, ватрогасци, полицајци, као и руководиоци у финансијама и менаџменту. Таква занимања обично доносе веће плате и већу видљивост у јавности, али и овде постоји потреба да се отвори простор за веће учешће жена, како би се обезбедила стварна равноправност на свим нивоима професионалног живота.

Иако су послови у полицији до скоро били сматрани нетрадиционалним или „мушким“ занимањима, данас је све више жена које успешно раде у овом сектору, а њихово присуство постаје све природније и прихваћено. Ово показује да се границе традиционалних занимања постепено померају, а једнаке могућности за жене постају реалност и у областима које су дуго биле затворене за њих.

„Недавно сам рекла – ово је година жена. Усвојили смо или ћемо усвојити законе које јачају положај жена и живот чине сигурнијим. Жене у полицији и безбедносном систему представљају стуб поверења у друштву јер су често прва линија подршке у случајевима породичног насиља, неко ко разуме, ко приступа другачије и ко неретко решава најтеже ситуације управо дијалогом. Сви заједно – институције и организације цивилниг друштва радимо посвећено на томе да жене буду једнаке, сигурне и оснажене.”, рекла је министарка Мацура. 

Поред професионалних изазова, многе жене се и даље суочавају са неједнаким оптерећењем у неплаћеном раду, пре свега бригом о породици и домаћинству.

„Током целог живота, највећи део обавеза у кући био је на мени,“ каже Нада Рајковић, пензионерка. „Брига о деци, кување, пеглање, прање, чишћење,  одржавање домаћинства – све то готово увек пада на жену. Често смо заборављене када се говори о раду и доприносу друштву, јер се мисли да је све то ‘нормално’ и да не заслужује посебно признање. А управо тај невидљиви рад одржава породице и заједницу.“, каже пензионерка Нада Рајковић. 

Истовремено, велики број жена се ангажује у хуманитарним активностима и волонтерском раду, улажући значајан труд у подршку својој заједници. Истраживања показују да су жене чешће активне у хуманитарним организацијама од мушкараца.

„Видите, ми жене стварно имамо пуно обавеза,“ каже Јованка Кокир, председница Удружења жена Румљане. „Поред свега што радимо у кући – од бриге о деци, старима, домаћинству – успевамо да нађемо времена и да се ангажујемо у удружењима, да помогнемо другима, да организујемо акције за заједницу. Није лако, али управо та способност да се све то споји показује колико смо жене снажне и колико можемо да дамо. Многе не виде све што радимо, али за нас је важно да се подржимо и да дамо пример младима да могу, ако желе, да учествују и у професионалном и у хуманитарном животу.“

Иако је овај рад од изузетног значаја за друштво, он најчешће остаје неплаћен и недовољно видљив, што додатно наглашава потребу за равноправним вредновањем свих улога које жене преузимају.

Пројекат „ОНА И ОН: Равноправност без компромиса“ суфинансиран је од стране Општине Смедеревска Паланка. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.