Шуме – плућа планете и темељ одрживе будућности

Сваког 21. марта широм света обележава се Међународни дан шума, са циљем подизања свести о значају шума, дрвећа и шумске вегетације као једног од највреднијих природних ресурса.

Ове године, овај значајан датум обележава се под слоганом „Шуме и економије“, чиме се посебно указује на потребу развоја одрживе биоекономије. Шуме представљају неисцрпан извор природних решења, од дрвних производа до еколошких материјала који могу заменити оне чија производња доводи до велике емисије угљен диоксида. Управо због тога, њихова улога у борби против климатских промена постаје све значајнија.

Шуме имају кључну улогу у очувању животне средине и квалитета живота:
производе кисеоник и апсорбују угљен-диоксид, чиме директно утичу на смањење ефекта стаклене баште,
пречишћавају ваздух задржавајући прашину, гасове и штетне честице,
филтрирају воду и спречавају појаву клизишта и ерозије земљишта, смањују буку и ублажавају екстремне климатске услове. Процењује се да један хектар шуме годишње произведе око 800 тона кисеоника, што довољно говори о њиховом значају за опстанак живог света.

Према доступним подацима, Србија тренутно има 39,01 одсто територије под шумама. Ипак, Просторни план Србије предвиђа да оптимална шумовитост треба да достигне 41,4 одсто, што указује на потребу за додатним пошумљавањем и системским очувањем постојећих шума.

Очување шума није само задатак институција, већ и појединаца. Одговорно понашање у природи, спречавање нелегалне сече и учешће у акцијама пошумљавања само су неки од начина на које свако од нас може допринети.

У времену изазова које доносе климатске промене, шуме остају један од најмоћнијих савезника човечанства. Зато је њихова заштита не само еколошка, већ и друштвена и економска обавеза – за садашње, али и будуће генерације.

Фото/Министарство заштите животне средине