Идеали Сретењског устава у светлу данашњег Устава Србије
Иако је донет пре готово два века, Сретењски устав из 1835. године и данас представља важну полазну тачку за разумевање развоја правног и политичког система Србије. Као први модерни устав, он је у своје одредбе уткао идеје слободе, поделе власти и заштите грађанских права, које су у то време биле револуционарне, а данас чине темеље савременог правног поретка.
Упоређивање Сретењског устава са данашњим правним системом Србије открива јасне паралеле у вредностима које су опстале кроз историју — владавини права, уставности, људским правима и ограничењу власти. Иако се друштвени и политички контекст значајно променио, основне идеје из 1835. године и даље живе у актуелном уставном и законодавном оквиру, сведочећи о дуготрајној тежњи Србије ка правно уређеној и демократској држави.
„Много је тога што повезује тај Устав и данашње уређење Србије. Пре свега само његово постојање је сличност са дашанњом Србијом, јер пре тога Србија није постојала као потпуно суверена држава. Постојање устава значи и принцип владавине права који је и данас окосница сваког модерног друштва. Затим ту је и принцип поделе власти: У Сретењском уставу власт је јасно подељена на законодавну, извршну и судску, што је и данас тако“, каже дипломирани правник М. Маричић.
Наравно оно што је свакако сличност јесте и што се негде у првим редовима описују грб и застава Србије, што свакако јесте симбол неке врсте суверенитета.
„Интересантно је рећи на пример и податак да је Сретењски устав дефинисао и државно грађанство – то би данас било држављанство. Дакле у том Уставу тачно је прописано ко и под којим условима може добити „права грађанина Српског“, додаје Маричић.
На основу упоредне анализе Сретењског устава и данашњег правног система Србије може се закључити да, упркос временској дистанци и значајним друштвено-политичким променама, постоји јасна континуитетна нит у основним правним вредностима. Идеје владавине права, поделе власти, грађанских права и државног суверенитета, које су 1835. године биле испред свог времена, данас представљају темеље савремене српске државе. Сретењски устав, иако кратког века, оставио је трајан утицај на развој уставности и правне свести у Србији, што га чини не само историјским документом, већ и важним симболом правне и демократске традиције.
Пројекат „Од Сретења до данас: Сретењски устав, Дан државности и Димитрије Давидовић“ суфинансиран је од стране Министарства информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
