Дугује ли Смедерево своје име тврђави?

Смедерево је град са богатом историјом, а његов идентитет је тесно повезан са средњовековном Смедеревском тврђавом. Поставља се питање: дугује ли град своје име баш тврђави?

Смедеревска тврђава изграђена је почетком 15. века за време владавине српског деспота Ђурађа Бранковића. Њена улога била је да служи као престоница и као одбрамбени центар против османских напада. Велелепна и моћна, тврђава је постала најважнији центар околног насеља и симбол сигурности и снаге.

Велику улогу у изградњи тврђаве имала је и деспотова жена, Пројлета Јерина, познатија у народним причама као „Проклета Јерина“. Историјски извори потврђују да је она активно учествовала у организацији и финансирању градње Смедеревске тврђаве почетком 15. века, за време владавине деспота Ђурађа Бранковића. Иако су народне легенде драматизовале њену улогу и приказале је као сурову жену која је људе терала на тежак рад, истина је да је Јерина својим подстицајем и утицајем допринела подизању овог значајног средњовековног здања. Ове приче о „Јерининим зидовима“ и данас чине део културног сећања на тврђаву и њену важност у развоју Смедерева.

„Сећам се да смо у школи учили о њој, остало ми је онако урезано њено име, необично је за нас данас, а и чувена је легенда о томе да је она дала име Смедереву. Прича иде тако да је тврђава била огромна, ниеј било довољно камена у близини, а Јерина је журила да што пре заврши тврђаву како би се осигурали од напада Турака. У тој журби, наводно она је говорила „сме и дрво, сме и дрво“, у смилсу кад нема камена сме и дрво, па да је као тако настало име Смедерево“, каже Милена Секулић из Смедеревске Паланке. 

Иако је прича о настанку имена Смедерево веома занимљива и живописна, важно је нагласити да је она само легенда и да нема историјско утемељење. Историјски извори потврђују да је деспотова жена Јерина заиста постојала и да је учествовала у изградњи тврђаве, али није познато да је заиста изговорила речи „сме и дрво“ нити да је по томе настало име града.

Надимак „Проклета Јерина“ потиче из народног предања и легенди, јер је у усменим причама она приказана као строга и понекад сурова жена која је људе терала на тежак рад приликом градње тврђаве. „Проклета“ се тако везује више за народну перцепцију њене строгости него за било какве историјске чињенице, и зато остаје симбол снаге, али и страха у локалном сећању.

Иако је Смедеревска тврђава најпознатији симбол града, историчари кажу да град није добио име по њој, јер је име „Смедерево“ постојало и раније. Ипак, због величине и значаја тврђаве, она је оно што данас људима најпре пада на памет када помисле на Смедерево. Тврђава је постала обележје града и његов идентитет, па се може рећи да, иако не дугује име тврђави, Смедерево свој препознатљиви лик ипак делимично дугује овом средњовековном здању.

Текст је објављен у оквиру пројекта „Културно историјско наслеђе: Слободарски дух Смедерева“ који је суфинансиран од стране Града Смедерева. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту не изражавају нужно ставове органа који је доделио средства.