Велики петак – дан тишине, страдања и вере

Велики петак је најтужнији дан у хришћанству, дан када се верници сећају страдања, распећа и смрти Исус Христос. Обележава се у оквиру Страсне седмице, непосредно пред Васкрс, и представља време дубоке духовне сабраности, молитве и покајања.

Овај дан подсећа на догађаје који су претходили Христовом распећу, извођење пред суд Понтије Пилат, ношење крста на Голготу, само распеће и полагање у гроб. Због тога Велики петак носи снажну симболику жртве и љубави, али и наде у васкрсење.

Посебно место у обележавању овог дана имају црквени обреди. У храмовима се износи плаштаница, која симболизује Христово тело положено у гроб, и верници јој прилазе са поштовањем, целивајући је и молећи се у тишини. У многим местима влада посебна атмосфера, звона не звоне, већ се богослужења најављују дрвеним клепалима.

Велики петак је и дан строгог поста. Верници се уздржавају од мрсне хране, а многи тог дана посте „на води“ или чак ништа не једу до заласка сунца. Поред телесног уздржања, нагласак је на духовном прочишћењу, смирењу и опраштању.

Један од најраспрострањенијих обичаја је фарбање ускршњих јаја, најчешће у црвену боју која симболизује Христову проливену крв. Прво обојено јаје, чуваркућа, чува се током године као симбол здравља и заштите породице.
На Велики петак избегавају се тешки физички послови, као и весеља и славља. Према народном веровању, не шије се, не кује и не обављају се радови који би могли да симболично „повреде“ Христове ране. Дан је посвећен миру, тишини и молитви.

Иако је обележен тугом, Велики петак носи и дубоку поруку вере, да после страдања долази васкрсење, а после таме светлост. Управо у тој нади лежи његов најдубљи смисао.

Фото/Српска православна црква