Бадњи дан – дан уочи Божића
Српска православна црква и њени верници данас, 6обележавају
Бадњи дан, који најављује најрадоснији хришћански празник Божић.То је дан духовне припреме за рођење Исуса Христа, празник који у српском народу заузима посебно место и повезан је са бројним обичајима, симболиком и породичним окупљањем.
Од раних јутарњих сати Бадњи дан протиче у духу мира, тишине и ишчекивања. Традиционално, домаћин у зору одлази у шуму да посече бадњак, младо храстово дрво или грану, које симболизује дрво које су, према предању, пастири донели да загреју новорођеног Христа у Витлејемској пећини. Бадњак представља и снагу, напредак и благостање дома, а у многим местима се увече свечано уноси у кућу или се пали испред храма.
Током Бадњег дана поштује се строг пост. На трпези се налазе посна јела, а посебно место заузима бадњачка вечера, која се служи након заласка сунца. Пшеница, хлеб, мед, суво воће и ораси имају своју симболику, обиље, здравље и заједништво. У неким крајевима, у дом се уноси слама, која подсећа на пећину у којој је Христос рођен, а деца се радују овом обичају, тражећи орахе и слаткише по слами.
Вечерње богослужење и паљење бадњака у храмовима окупљају велики број верника. Пламен бадњака симболизује светлост Христовог рођења и победу светлости над тамом, доносећи радост, наду и мир.
Бадњи дан није само скуп обичаја, већ и прилика да се човек окрене духовним вредностима, породици и ближњима. То је дан праштања, тихе молитве и припреме срца за најрадоснији хришћански празник – Божић, који доноси поруку љубави, мира и заједништва међу људима.
