Велика Плана мпоже много тога да понуди како домаћим тако и страним туристима, јер се налази на само сат времена вожње од Београда, на самом аутопуту, и управо привлачење туриста и представљање Велике Плане као туристичке атракције и био један од циљева представљања ове општине на Сајму туризма у Београду.
„На 45. Саму туризма Општина Велика Плана има свој штанд на коме приказујемо нашу туристичку понуду, а све са циљем да привучемо туристе и да упознамо будуће посетиоце са Великом Планом и туристичком понудом и туристичким потенцијалом а ту подразумевамо наше културно-историјске споменике који се налазе на нашим просторима , затим наше смештајне капацитете, манифестације, угоститељске објекте и уопште све оно што Велика Плана може да понуди“, каже Драган Марјановић, директор Туристичке организације Општине Велика Плана истичући да најважнији део туристичке понуде Велике Плане чине културно-историјски споменици, надалеко познати манастир Копорин, манастир Покајница, река Морава, као и вински туризам. На подручју ове општине се налази подрум Радовановић, као и винарије Амбелос и винарија манастира Копорин.
„Оно на шта смо посебно поносни јесте етно туризам – етно село „Моравски конаци“ који су незаобилазни на мапи локација које се морају посетити у нашем крају. Више пута сам рекао „Ми немамо море, немамо планину, али смо зато погодни за развој сеоског туризма, транзитног туризма, верског“, тако да је Велика Плана идеално место за неки одмор од два-три дана , а онда наравно даље могу се туристи одлучити хоће ли у Источну Србију, Централну или пак јужније“, кажу у Туристичкој организацији.
У Туристичкој организацији Општине Велика Плана наводе да је током прошле године било преко 20.000 ноћења у овој општинеи.
„То је одличан резултат јер представља раст од 120 одсто у односу на претходне три године. Могу и да додам да је велики број туриста који долазе на дневном нивоу, па се они не бележе, много је и организованих туристичких група које долазе , али све је више и индивидуалних посета , породично људи долазе да обиђу, да ручају и у току дана се врате својим кућама, тако да је тај број од 20.000 далеко већи“, закључује Марјановић.
