Чесница – хлеб који окупља породицу
Прављење чеснице је неизоставни обичај који прати прославу Божића у српској традицији. Овај округли обредни хлеб или колач представља неизоставни део божићне трпезе и симбол је породичног јединства, благостања и вере у срећну и родну годину која долази.
Припрема чеснице праћена је бројним правилима и обичајима који се разликују од краја до краја, али је суштина свуда иста. Чесница се меси са пажњом, молитвом и добрим жељама за све укућане. Најчешће се прави од једноставних састојака, брашна, воде и соли, док се у неким крајевима додају млеко, јаја, квасац, мед, орахе, а праве је и од кукурузног брашна.. У тесто се, по обичају, ставља новчић, који има посебну симболику и доноси радост ономе ко га пронађе. Поред новчића, у појединим крајевима у чесницу се стављају и други ситни предмети, дрен, зрно жита, кукуруза или пасуља, који симболизују родност, здравље и напредак. Сваки од ових симбола носи поруку обиља и благослова за дом и породицу.
Чесница се износи на трпезу на почетку божићног ручка. Домаћин је, уз молитву, окреће три пута слева надесно, у част Свете Тројице, а затим је чланови породице заједно ломе. Чесница се не сече ножем, већ се дели рукама, као знак слоге, љубави и равноправности међу укућанима.
Чесница, као и сам Божић, подсећа на истинске вредности, скромност, заједништво и благодарност. Она није само хлеб, већ симбол вере и наде да ће дом у који се уноси бити испуњен здрављем, миром и благословом током целе године.
