Велика Госпојина – велики празник посвећен Пресветој Богородици

Православни верници данас обележавају Велику Госпојину, односно Успење Пресвете Богородице, један од највећих хришћанских и Богородичиних празника. У народу је позната и као Међудневница, а празник се у Српској православној цркви обележава 28. августа по јулијанском календару.

Велика Госпојина је један од пет великих Богородичиних празника и у црквеном календару означена је као црвено слово. Уједно је и последњи велики празник црквене године, која се завршава крајем августа.

Празник је посвећен успомени на смрт Пресвете Богородице и њено Успење на небо. Према црквеном предању, апостоли су се, осим апостола Томе, чудесно сабрали у Јерусалиму како би испратили Богородицу. Трећег дана стигао је и апостол Тома, који је желео да види њен гроб. Када су отворили гроб, у њему није било тела, већ само плаштанице, што је у црквеном предању повезано са њеним Успењем.

Великој Госпојини претходи Госпојински пост, који траје 14 дана. Пост има посебно место у православној традицији, а верници се током овог периода припремају за празник молитвом, постом и добрим делима.

На сам празник, након завршетка поста, верници одлазе у цркву на литургију, моле се и присуствују празничним богослужењима. У многим храмовима организују се и црквене славе, литије и саборна окупљања.

Велика Госпојина је кроз векове праћена бројним обичајима, који се разликују од краја до краја Србије.

У многим местима овај празник се обележава као храмовна или породична слава, уз окупљање породице, пријатеља и мештана. Припремају се свечани ручкови, а домаћини дочекују госте и, у складу са обичајима, припремају славску трпезу.

Посебно место у народној традицији имају вода и лековито биље. У појединим крајевима постоји обичај да се беру лековите траве и цвеће, јер се веровало да су у време празника посебно благотворни.

Некада се на Велику Госпојину није радило у пољу и избегавали су се тежи послови, већ се дан проводио у миру, молитви и са породицом. Старији су говорили да на велики празник треба „оставити све за сутра“ и посветити дан вери и ближњима.

У народу се Велика Госпојина везује и за крај лета и почетак припреме за јесенске радове. Након овог празника, према традиционалном календару, почињу промене у природи, дани постају краћи, а пољопривредници се припремају за јесењу сетву.

Иако су се многи обичаји временом променили, суштина празника остала је иста, молитва, захвалност, породично заједништво и поштовање вере и традиције.

Велика Госпојина зато није само један од најзначајнијих празника православног календара, већ и дан који у српском народу вековима чува снажну духовну и културну традицију.

Фото/Српска православна црква