Данас је Лазарева субота – Врбица, празник деце и наде

Српска православна црква данас обележава Лазареву суботу, у народу познату као Врбица, празник који је посвећен сећању на васкрсење Лазара из Витаније, последње чудо које је Исус Христос учинио пред недељу свог страдања, смрти и васкрсења.

Према хришћанском предању, Лазар је након васкрсења живео још три деценије као епископ на Кипру, где је и сахрањен. Његове мошти касније су пренете у Цариград, 890. године, из места Китон код Ларнаке, где је на његовом гробу стајао натпис „Христов пријатељ“.

Лазарева субота увек пада у претпоследњу недељу Великог васкршњег поста, у суботу, дан уочи празника Цвети. Овај дан обележава се посебним обичајима, од којих је најпознатији брање младих врбових гранчица. Оне се освештавају у цркви и деле верницима, симболизујући свечани улазак Исуса Христа у Јерусалим, када су га деца дочекала са гранчицама у рукама.

Врбица се сматра дечјим празником, па се тог дана деци око врата стављају звончићи, а од врбиних гранчица плету се венчићи за главу. Ови обичаји симболизују радост, невиност и веру, а подсећају и на Христове речи: „Пустите децу мени, јер таквих је Царство небеско“.

Поред врбе, на овај дан бере се и цвеће које се не уноси у кућу, већ се потапа у воду да преноћи. Ујутру, на празник Цвети, укућани се том водом умивају, верујући да доноси здравље и благостање. Такође, обичај је да се млади међусобно дарују цвећем.

Иако је празник радостан, он пада у време поста, те црквена правила налажу уздржаност, не препоручују се игра и песма, а трпеза је искључиво посна. Многе породице Лазареву суботу прослављају и као своју крсну славу.

Врбица тако остаје празник који спаја веру, традицију и радост детињства, подсећајући на значај духовних вредности и заједништва.

Фото/Илустрација