Инфлуенсери и рекламе на друштвеним мрежама: Где се завршава препорука, а почиње оглашавање?

Друштвене мреже одавно нису само простор за комуникацију, забаву и размену информација. Оне су постале и значајно тржиште на којем се свакодневно промовишу производи, услуге и различити животни стилови. Посебно место у савременом дигиталном маркетингу заузимају инфлуенсери, чији садржаји могу да утичу на мишљења, навике и одлуке њихових пратилаца, нарочито младих.

Како се наводи у књизи „Дигиталне комуникације“, аутора Тамаре Вученовић и Милоша Стојановића: „За компаније је значајно да у комуникацији са својим корисницима на друштвеним мрежама користе и маркетинг утицаја, односно инфлуенсерски маркетинг. То је врста маркетинга у којој се утицај једне особе користи тако да он утиче на понашање, развој и карактер особе или читаве групе.“

Према подацима платформе NapoleonCat, Фејсбук је почетком 2023. године у Србији имао око 4,8 милиона отворених налога. Највећи број корисника припадао је старосној групи од 25 до 34 године, али су заступљене и друге генерације. Поред Фејсбука, међу популарним друштвеним мрежама у Србији су Инстаграм, ТикТок, Линкедин и Пинтерест.

Навике публике мењају се заједно са развојем дигиталних платформи. Кратки, динамични и забавни видео-садржаји привлаче пажњу млађих корисника, због чега је ТикТок постао значајан простор за инфлуенсерски маркетинг.

Како се наводи у књизи „Дигиталне комуникације“: „ТикТок је друштвена мрежа на којој је инфлуенсерски маркетинг веома важан део целокупног маркетинга. Наиме, ова мрежа је развила чак и платформу на којој брендови могу креирати кампање и повезати се са најбољим инфлуенсерима на ТикТоку. Инфлуенсери могу снимати видео-снимке о производима компаније или приказивати информације у опису видео-снимка. Независно од начина, они значајно могу да развију свест о неком бренду међу публиком на ТикТоку.“

Међутим, управо се у оваквом начину промоције отвара важно питање: да ли корисници увек препознају када гледају рекламу?

Јелица Р., уредник садржаја на друштвеним мрежама и дугогодишњи дигитални консултант, указује на то да се савремено оглашавање све више удаљава од традиционалног облика рекламе. „Оглашавањем се служе сви који желе нешто да продају. Оно што је сада актуелно јесте да то оглашавање што мање делује као оглас у оном класичном смислу те речи. Од аутора се захтева што већа креативност како би ти огласи изгледали што мање традиционално, а да ипак садрже продајне поруке и допру до што већег броја купаца.“

Да је овакав вид промоције постао важан и за пословање великих компанија потврђује и Станка В., запослена у једној мултинационалној компанији: „У мојој фирми ангажују инфлуенсере када желе нешто ново да објаве или продају, јер су схватили да велики део наше циљне групе нису класични потрошачи, већ да су то сада већ генерације које су одрасле уз интернет и онда се показало да је рекламирање кроз инфлуенсерске наступе врло ефикасно.“

Утицај медијских садржаја не завршава се, међутим, на куповним одлукама. Џејмс Потер у књизи „Медијска писменост“ указује на шири утицај медија на појединца:

„Понашање појединаца основни је разлог бриге због утицаја медија. На пример, верује се да гледање насиља наводи људе на агресивно понашање. (…) Но, не можемо се ограничити на утицај медија на понашање људи: морамо узимати у обзир и њихов утицај на сазнање, ставове и емоције, као и физиолошки развој.“

Да млади препознају рекламни садржај, али да га упркос томе прате, потврђује и студенткиња Милица Атанацковић:

„Свесна сам да многи садржаји заправо јесу реклама, али их и даље гледам. Има ту и корисних и креативних ствари које могу да применим. Ипак, интернет је један велики извор информација, али исто тако има и много непроверених информација. Трудим се да се о свему информишем из више извора, али није једноставно.“

Управо је то једна од најважнијих лекција медијске писмености. Није довољно само препознати рекламу, већ је потребно критички размишљати о садржајима које пратимо, проверавати информације, разликовати лично искуство од плаћене препоруке и обратити пажњу на то да ли је објава јасно означена као спонзорисана.

У дигиталном окружењу у којем се граница између забаве, информисања и оглашавања све више брише, способност критичког промишљања постаје важна вештина. Млади не морају да престану да прате инфлуенсере, али је важно да знају да иза привлачних објава понекад стоји пажљиво осмишљена маркетиншка порука.

  • Текст је објављен у оквиру пројекта „Медијска писменост за младе у Смедеревској Паланци“ који је суфинансиран од стране Општине Смедеревска Паланка. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту не изражавају нужно ставове органа који је доделио средства.