Кључне одредбе Сретењског устава и њихов историјски контекст
Након што је 1835. године донет у Крагујевцу, Сретењски устав није само обележио почетак уставног живота у Србији, већ је и својим садржајем показао изузетан степен правно-политичке зрелости једне младе и тек ослобођене државе. Написан по узору на савремене европске уставе, пре свега француски и белгијски, овај документ је у 14 глава и 142 члана уредио основне принципе функционисања власти, гарантовао грађанска права и слободе и ограничио апсолутну власт кнеза.
Сретењски устав је, и поред кратког трајања, представљао прогресиван покушај да се Србија постави у ред модерних и уређених држава тог доба. Овај текст ће се бавити управо његовим садржајем – најважнијим одредбама устава, начелима на којима је заснован, као и његовим значајем у контексту правног развоја Србије.
Устав је предвиђао поделу власти на кнеза, Савет и Скупштину, тј. на извршну, законодавну и судску власт што се и данас сматра темељем демократије. Уставом су укинути ропство и феудални односи, али не баш у потпуности.
„О оваквом стању најбоље сведочи писмо кнезу Милошу упућено од списатеља Вука Караџића по одласку из Србије, 1832. године, у којем оштро критикује Милошев начин владања, и које делом гласи:
Опет на кратко да кажем: с владањем ваше светлости тамо нико није задовољан, ама баш нико, осим ваша два сина, а и они да су мало старији, можебити да би били незадовољни…1. Ваљало би народу дати правицу, или, као што се у Европи говори, конштитуцију… да се одреди начин правитељства и правитељство да се постави… да се сваком човеку осигура живот, имање и чест, да свак свој посао који никог није на штету, може радити по својој вољи и по својој вољи живети; да сваки човек зна, шта му је чинити, да се не боји нити вас, нити иког другог, да нико никога не може на силу натерати да га служи… Данас у Србији правитељства, у правоме смислу ове речи, нема никаквог, него сте правитељство ви сами; када сте ви у Крагујевцу, и правитељство је у Крагујевцу; када сте ви у Пожаревцу, и оно је у Пожаревцу; када сте ви у Топчидеру, и оно је у Топчидеру, када сте ви на путу, и оно је на путу…“
Реч устав сковао је Димитрије Давидовић, који је устав и написао. Тиме је замењена до тада коришћена реч конштитуција.
Оригинални примерак устава повезао је и укоричио Глигорије Возаровић (1790—1848), први књиговезац, књижар и библиотекар у Књажеству Србији, а од 1901. године чува се у Архиву Србије. Штампан је у тиражу од 10.000 примерака и по примерак је послат свим установама.
„Највећи број чланова био је посвећен „књазу српском“ који није одговарао никоме и чија су наследна права, добијена још Бератом, још и проширена. Иза њега налазио се Државни савет који је био чувар законитости и правде. Скупштини је припадала уставотворна власт и без њене сагласности није се могао ни један члан Устава. Судска власт је подељена на три степена суда – окружни, велики (апелациони) и једно одељење Савета као највиша инстанца“, наводи се у Каталогу „Обреновићи и њихово доба“.
Уведено је и ново поглавље посвећено грађанским правима у оквиру којег су сви грађани имали право да буду једнаки пред судом, загарантована је неприкосновеност имовине, као и слобода вероисповести. Укинут је кулук, уведена војска и обавеза кулука у случају градње мостова и друмова.
олико је кнез Милош био одушевљен уставом најбоље сведоче његове речи упућене самом уставописцу:
Давидовићу, Давидовићу све што си до сад пискарао, данас си печатао.
Сретењски устав из 1835. године представљао је храбар и прогресиван корак ка изградњи модерне српске државе, засноване на владавини права, подели власти и заштити грађанских права. Иако је кратко трајао, његов значај је далеко надишао време у којем је настао. Устав је, први пут у српској историји, формално ограничио апсолутну власт кнеза, успоставио институције власти и унео начела слободе, једнакости и правичности у правни поредак земље. Његове одредбе одражавале су утицај европских просветитељских и уставних идеја, али су уједно биле и одговор на унутрашње потребе српског друштва које се борило за своју политичку и друштвену еманципацију. Рад Димитрија Давидовића, као и улога кнеза Милоша, остају трајно забележени у историји, као сведочанство једног покушаја да се аутократија замени правном државом. Сретењски устав, иако укинут под притиском великих сила, остаје симбол тежње Србије ка слободи, правди и уређеном друштву.
Извор/ Википедија / Каталог „Обреновићи и њихово доба“
Пројекат „Од Сретења до данас: Сретењски устав, Дан државности и Димитрије Давидовић“ суфинансиран је од стране Министарства информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
