Ментално здравље – управљање стресом и релаксација

Стрес је постао готово неизбежан део савременог живота. Пословне обавезе, породични живот, рокови, стална доступност и осећај да увек нешто још мора да се уради остављају све мање простора за предах. Посебно је то видљиво код запослених родитеља, који покушавају да истовремено одговоре на захтеве посла, породице и сопствених потреба.

Ипак, стрес сам по себи није нужно нешто негативно. Како објашњава Јелена Драгичевић Берат, психолог и мастер психотерапеут, стрес је природна реакција организма и сам по себи не мора бити штетан. Међутим, како каже, свако од нас има одређени капацитет за подношење стреса, због чега су и реакције на стрес индивидуалне.

„У савременом начину живота сви некако патимо од недостатка времена. Константно смо у журби и некако не стижемо да предахнемо и бавимо се тиме како се осећамо и како се адаптирамо таквом темпу. У таквој ситуацији, стрес је природна реакција организма и сам по себи не мора бити штетан“, каже Драгичевић Берат.

Према њеним речима, важно је развијати механизме који ће нам омогућити да се и након неповољних периода опоравимо.

„Оно што је заједничко је да развијемо механизме којима ћемо и након неповољних периода у свом животу умети да се опоравимо. Управо зато је развијање здравих навика од кључног значаја“, истиче она.

КАДА НАС СТРЕС „СТИГНЕ“

Како изгледа када стрес постане део свакодневице најбоље показују лична искуства.

Мирјана Рајковић (32), запослена мајка, препознаје да њен стрес често почиње у сопственим мислима.

„Највише ми изазивамо стрес сами себи својим мислима. Препознам га тако што одједном будем у проблему без проблема. Будем јако нервозна и сањам јако ружне снове“, каже Мирјана.

И Николина Живановић (41), такође запослена мајка, препознаје код себе последице великог броја свакодневних обавеза.

„Прекомерне обавезе и превише ставки на мојој to do листи за тај дан ми праве стрес. Ако их не испуним, осећам се бескорисно и недовољно заслужно за нешто добро. Радим на томе да се не оптерећујем ако све не обавим“, каже Николина.

Она признаје да свој стрес препознаје по нервози и раздражљивости која се понекад преноси и на укућане.

„Препознајем га по нервози и агресивности према укућанима који нису свесни узрока моје нервозе и незаслужено трпе моје брецaње“, додаје она.

О томе које последице дуготрајни стрес може оставити на човека говори Јелена Драгичевић Берат.

„Као последица дугорочног стреса може се јавити хроничан умор, исцрпљеност, раздражљивост, проблеми са спавањем, концентрацијом… У неким случајевима долази и до физичких тегоба попут главобоља, напетости мишића или проблема са варењем“, објашњава психолог.

Како додаје, дуготрајни стрес може последично утицати и на квалитет међуљудских односа, радну ефикасност и опште задовољство животом.

ОДМОР НИЈЕ ЛУКСУЗ

Један од проблема савременог начина живота јесте то што се одмор често доживљава као нешто што долази тек када се све друге обавезе заврше. А пошто се обавезе готово никада не завршавају у потпуности, времена за одмор често нема.

Јелена Драгичевић Берат указује да и мале промене у структури дана могу направити значајну разлику.

„Неке рутине као што су одлазак на спавање у приближно исто време, кратке паузе након радног дана, шетња од 20–30 минута, ограничавање времена проведеног уз екран, као и одвајање времена за активности које нам пријају могу бити начин за опоравак“, наводи она. „Важно је научити да препознамо сопствене потребе и дозволимо себи одмор без непријатног осећаја гриже савести јер смо то себи дозволили“, истиче Драгичевић Берат.

Са осећајем кривице због времена које одваја за себе суочава се и Николина.

„Некад се заинатим па ћу као тренирати и имати време за себе и тада се осећам одлично. Али то није увек случај. То ми је јако важно. Чак некад и док се купам и обављам неке ствари где сам сама са собом уживам, јер је то нешто само моје и не прекидају ме бар тада“, прича она.

Ипак, пут до тог времена за себе није увек једноставан.

„Кад кренем са, на пример, тренингом, осећам грижу савести и размишљам шта сам све могла да урадим у кући за то време или да будем са дететом. Али како моје задовољство расте, смањује се грижа савести“, додаје Николина.

СВАКО ИМА СВОЈ НАЧИН ДА СЕ „ИСКЉУЧИ“

Не постоји један рецепт за опуштање који одговара свима. То потврђује и психолог Јелена Драгичевић Берат.

„Не постоји универзална техника која одговара свима. Свака особа треба да пронађе активности које јој пријају и које може доследно да примењује. Неке од навика могу бити вежбе спорог и дубоког дисања у трајању од неколико минута дневно, које помажу смањењу напетости; редовна физичка активност коју ћете прилагодити својим могућностима и интересовањима; боравак у природи; одржавање блиских односа са породицом и пријатељима; отворен разговор о емоцијама“, наводи она.

Психолог посебно издваја и значај ограничавања изложености информацијама и друштвеним мрежама, нарочито у вечерњим сатима.

И сама Мирјана има свој начин да покуша да направи дистанцу од свакодневног стреса.

„Највише ми прија да одем у шопинг, мада ни то често нема ефекта на оволики стрес у последње време“, каже она.

Њено искуство показује и да оно што нам је некада пријало не мора увек бити довољно. Понекад је потребно потражити други начин да се опустимо и опоравимо.

Николина, с друге стране, сматра да је важно да свака особа пронађе свој „издувни вентил“.

„Важно је да свако има неки свој издувни вентил од свакодневних обавеза и темпа живота који дефинитивно уништава психу жене која је стуб и ослонац данашње породице. Жени је важно да буде срећна и задовољна да би цела кућа била срећна и задовољна. Она је покретач. Ако она пуца, све пуца. Знам из искуства“, каже Николина.

Како додаје, тај „вентил“ не мора бити тренинг.

„Женама није важан тренинг. То је само време за њих где се искључе. Неко ће се искључити на пићу са другарицама, читању књиге, у шетњи, шта год. Свако има нешто своје“, каже она.

БРИГА О МЕНТАЛНОМ ЗДРАВЉУ ЈЕ БРИГА О СЕБИ

Брига о менталном здрављу, према речима Јелене Драгичевић Берат, није нешто чему треба да се посветимо тек када се појави проблем.

„Ментално здравље није питање актуелног проблема, оно је питање наше психолошке отпорности и бриге о себи“, истиче она.

Здраве навике, према њеним речима, не подразумевају нужно велике промене. Важно је пронаћи активности које нам пријају и које можемо редовно да примењујемо, али и водити рачуна о сну, физичкој активности, исхрани, односима са блиским људима и времену за одмор.

А када стрес постане интензиван, дуготрајан или значајно нарушава свакодневно функционисање, психолог указује на важност обраћања стручњаку за ментално здравље.

Циљ, дакле, није живот без стреса – јер он није реалан. Циљ је научити да препознамо када нам је потребан предах, шта нам помаже да се опоравимо и да себи дозволимо време за одмор пре него што нас исцрпљеност на то примора.

Понекад је то тренинг, понекад шетња, књига, разговор са пријатељима, неколико минута тишине или једноставно време у којем нико ништа не тражи од нас.

Јер брига о себи није себичност. Она је део бриге о сопственом менталном здрављу.

Пројекат „Здраве навике у свакодневном животу“ суфинансиран је од стране Министарства информисања и телекомуникација. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту, не изражавају нужно ставове органа који је доделио средства.