15. фебруар: Дан државности Србије – Симбол борбе за слободу и независност
15. фебруар је за Србију један од најзначајнијих датума у њеној историји, јер је тај дан обележен као Дан државности. Овај датум није само административни празник, већ представља дубок симбол борбе за слободу и независност. На тај дан, 1804. године, започело је Прво српско устанак под вођством Карађорђа Петровића, који је означио почетак српске револуције и ослобађања од османлијске власти. Али, 15. фебруар је и дан када је 1835. године донет Сретењски устав, први устав у модерној историји Србије, који је поставио темеље правне државе.
Зато се 15. фебруар слави као Дан државности јер се на тај дан повезују два важна историјска догађаја: устанак који је означио почетак борбе за слободу и први устав који је формализовао независност и политичку организацију нове српске државе. Овај датум је стога дубоко усађен у колективно сећање Србије као симбол њене борбе за самосталност и државност.
Датум 15. фебруар као Дан државности Србије постао је државни празник тек 2001. године, након усвајања Закона о државним и другим празницима у Републици Србији.
Тим чином, Србија је званично почела да слави овај датум као симбол своје борбе за независност и као подсетник на два кључна историјска догађаја: почетак Првог српског устанка 1804. године и усвајање Сретењског устава 1835. године. Пре тога, овај дан није био државни празник, али је остао значајан у српској историји као време када је Србија започела свој пут ка независности.
Ове године Србија је Сретење обележила свечаношћу у Орашцу, где је одржана државна церемонија обележавања Дана државности уз присуство Милоша Вучевића, тадашњег председниак Владе као изасланика председника Србије Александра Вучића.
„Давне 1804. године у Орашцу сабрали су се прогнани, тлачени и понижени како би донели судбинске одлуке, додавши да предаја није била опција, као што није ни данас, а неће бити ни у будућности. Српски народ је тада решио да брани своју слободу по сваку цену, јер је добро знао да ће га свака друга одлука вратити у ропство, а у том тешком историјском моменту устаници су се окупили око свог вожда Карађорђа Петровића., а подсетићу вас да је Петар Петровић Његош сматрао Карађорђа највећим Србином новије српске историје,захваљујући коме се након буђења у Орашцу, устанак распламсао свом снагом“, рекао је том приликом Вучевић.
Вучевић је, такође, рекао да је Сретењски устав у многоме покидао бројне везе Кнежевине Србије са Турском и у ствари представљао српски сусрет са правном слободом. Он је навео да је тај устав, који је израдио Димитрије Давидовић, по многим одредбама био један од најдемократскијих и најнапреднијих устава тадашње Европе.
„Доношење овог правног акта био је ванредан искорак у изградњи и подизању правне свести у Србији, а одредбе су, поред кнеза и Савета, предвиђале сталну Народну скупштину, независно судство, док су грађанска права била широка и зајамчена. 1815. године водила се грчевита борба за биолошки опстанак, а двадесет година се водила политичка борба за изградњу правне државе“, навео је он.
У оквиру церемоније одржан је и помен за устанике који су управо на овај дан 1804. године подигли Први српски устанак.
Такође, на овај дан извршена је и почасна артиљеријска паљба у Београду, док је у Крагујевцу у Старој скупштини је одржана и свечана Сретењска академија.
Данас, 15. фебруар је признат као државни празник, а са њим долази и освежавање сећања на важне тренутке који су обликовали национални идентитет Србије. Он није само подсећање на историјске догађаје, већ и на континуирану тежњу за правдом, слободом и независношћу.
Пројекат „Од Сретења до данас: Сретењски устав, Дан државности и Димитрије Давидовић“ суфинансиран је од стране Министарства информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
