4. март – Светски дан борбе против гојазности
Светски дан борбе против гојазности обележава се 4. марта са циљем подизања свести јавности о све већој распрострањености овог проблема, бољег разумевања његових узрока и последица, као и позивања на заједничку акцију свих сектора друштва. Овогодишњи слоган гласи: „Осам милијарди разлога за борбу против гојазности”, указујући на то да овај изазов погађа читаву светску популацију.
Данас скоро милијарду људи у свету има прекомерну телесну тежину, а процене показују да би тај број до 2035. године могао бити и четири пута већи. Ови подаци упозоравају да гојазност представља један од највећих јавноздравствених изазова савременог доба.
Посебно забрињава пораст гојазности међу децом. Док је 1975. године свега четири одсто деце школског узраста имало прекомерну тежину, 2022. године тај проценат износио је чак 20 одсто. Највећи пораст бележи се у земљама са ниским и средњим приходима. Данас више од 400 милиона деце и адолесцената има проблем са прекомерном тежином, а многа од њих истовремено се суочавају и са неухрањеношћу.
Гојазна деца најчешће одрастају у гојазне одрасле особе, што значајно повећава ризик од настанка хроничних незаразних болести. Посебно забрињава чињеница да се симптоми и знаци болести срца и других хроничних стања све чешће јављају већ у детињству. Осим здравствених последица, прекомерна тежина представља и велико економско и социјално оптерећење, како за појединца и породицу, тако и за здравствени систем и друштво у целини.
Стручњаци истичу да превенција гојазности захтева свеобухватан и системски приступ. Потребно је подстицати здраве животне навике од најранијег узраста, унапређивати исхрану и физичку активност, обезбедити доступну и правовремену здравствену заштиту, али и радити на смањењу стигматизације особа које живе са гојазношћу. Једнако важан циљ је стварање услова који свима омогућавају једнаке шансе за здрав живот.
Обележавање Светског дана борбе против гојазности прилика је да се подсетимо да здравље почиње свакодневним изборима, али и да је за решавање овог проблема неопходна заједничка одговорност, појединаца, породица, институција и читавог друштва.
