Да ли си медијски писмен? - Све већи значај медијске писмености у будућности - Portal

У времену када су нам информације доступне на сваком кораку, од информативних портала и телевизије до друштвених мрежа попут Инстаграма, ТикТока и Фејсбука, све је важније да знамо како да разликујемо тачне и проверене информације од нетачних и обмањујућих садржаја. Свакодневно читамо вести, гледамо фотографије и видео-снимке, делимо објаве и коментаришемо различите догађаје, често не размишљајући о томе ко је њихов аутор и да ли су информације које преносе истините.

Управо ту долазимо до појма медијске писмености – способности да медијске садржаје разумемо, анализирамо и критички процењујемо.

Амерички теоретичар медија Џејмс Потер у својој књизи „Медијска писменост“ објашњава да је „медијска писменост скуп гледишта које у коришћењу медија активно примењујемо да бисмо протумачили значење порука које примамо“.

Потер такође истиче: „Медијски писмени људи могу у одређеној поруци да виде много више. Свеснији су различитих нивоа значења. То доводи до бољег разумевања.“

Другим речима, медијска писменост не подразумева само способност да пронађемо информацију, већ и да разумемо њен контекст, препознамо намеру аутора и проценимо колико је садржај поуздан.

Зашто је важно проверити информацију?

Интернет је омогућио да вести и објаве стигну до великог броја људи за свега неколико секунди. Међутим, брзина ширења информација не значи и да су оне тачне. Нетачне вести, непроверене тврдње, сензационалистички наслови и фотографије или снимци измењени и приказани ван контекста могу лако да доведу јавност у заблуду.

Посебан проблем представљају објаве које су направљене тако да привуку пажњу и изазову снажну реакцију читалаца, а да притом не нуде потпуне или проверене информације. Такав садржај често се препознаје по сензационалистичким насловима, драматичним тврдњама и позивима да се објава што пре подели.

Развој вештачке интелигенције додатно је усложнио овај проблем. Данас је могуће направити фотографије, видео-снимке и аудио-записе који делују уверљиво, иако не приказују стварне догађаје. Због тога је важно да не доносимо закључке само на основу онога што видимо или прочитамо, већ да проверимо порекло и веродостојност садржаја.

Значај професионалног новинарства

Поред одговорности самих корисника медија, важну улогу у сузбијању дезинформација имају и новинари. Квалитетно новинарство подразумева проверу чињеница, истраживање, поштовање етичких стандарда и пружање информација које грађанима омогућавају да боље разумеју догађаје и процесе у друштву.

Како у раду „Проверене информације ће победити кликбејт новинарство“ истичу новинарке Сузана Николић и Нена Ристић Костовска:

„Потребна је озбиљна критика фејсбук новинарства и већа продукција аналитичких текстова који истражују и информишу. Лажна конкуренција може се победити само чврстим придржавањем етичких вредности. На крају грађани ће разумети позадину сензационализма, научити да га препознају и цене квалитетне информације. Снажним подржавањем борбе против лажних вести новинари би требало да допринесу истинитости информација и развоју демократског друштва.“

Неколико савета – Како препознати поуздан медијски садржај?

Постоји неколико једноставних корака који нам могу помоћи да проценимо да ли је информација коју читамо или гледамо веродостојна:

Проверити извор информације. Важно је да знамо ко је објавио садржај и да ли је реч о медију или аутору који има јасну одговорност за оно што објављује.
Обратити пажњу на датум објаве. Стара вест или фотографија могу поново да се појаве на друштвеним мрежама и буду представљене као да су настале данас.
Прочитати цео текст. Наслови понекад не одражавају у потпуности садржај вести, па је важно прочитати текст пре него што донесемо закључак.
Упоредити информације. Ако се о неком догађају извештава на више независних и поузданих места, лакше је проверити да ли су основне чињенице тачне.
Проверити фотографије и снимке. Визуелни садржаји могу бити измењени, преузети из другог времена или представљени у погрешном контексту.
Разликовати чињенице од мишљења и рекламе. Није сваки садржај који изгледа као вест заправо новинарски извештај. Важно је препознати коментаре, личне ставове и плаћене промотивне објаве.

Медијска писменост почиње одговорним понашањем

Медијска писменост не односи се само на начин на који примамо информације, већ и на оно што сами радимо на интернету. Свако ко дели објаву, фотографију или видео-снимак учествује у ширењу садржаја и сноси одређену одговорност за његово даље преношење. Такође, треба имати у виду да све што објавимо на интернету може оставити дигитални траг. Коментари, фотографије и лични подаци могу остати доступни и након што их уклонимо са профила.

Посебно је важно да млади развијају навику критичког размишљања и да не прихватају сваку објаву као чињеницу. Разговор са родитељима, наставницима и другим особама од поверења може им помоћи да лакше препознају непоуздане садржаје и разумеју ризике који постоје у дигиталном окружењу.

Колико је важно развијати критички однос према медијским садржајима, потврђује и Јелена Аћимовић, која истиче да је опрез приликом читања и праћења садржаја на интернету неопходан, као и да је важно да се такве навике преносе и на млађе генерације.

„Наравно да не верујем свему што прочитам. Водим рачуна и знам да није све истинито. Лажне нису само вести, већ и фотографије и снимци. Дешавало се да гледам чак и неке такозване документарне филмове, а да није баш све онако како је у њима представљено. Трудим се да све то пренесем и на своју ћерку, која је сада тинејџерка, да разуме да било ко може било шта да напише, поготово на друштвеним мрежама, и да не наседа на такве објаве“, каже Јелена Аћимовић.

Размишљајмо, проверимо, па поделимо

Медијска писменост данас је важна вештина за све генерације, а посебно за младе који велики део свог времена проводе у дигиталном окружењу. Она нам помаже да боље разумемо свет око себе, да доносимо информисане одлуке и да не постанемо део ланца ширења нетачних информација.

Бити медијски писмен не значи сумњати у све што прочитамо, већ научити да не верујемо слепо. То значи постављати питања, проверити извор, потражити додатне информације и размислити пре него што нешто прихватимо као истину или поделимо са другима.

У мору свакодневних информација, способност да препознамо оно што је проверено, тачно и важно представља један од најзначајнијих корака ка одговорном коришћењу медија.

Текст је објављен у оквиру пројекта „Медијска писменост за младе у Смедеревској Паланци“ који је суфинансиран од стране Општине Смедеревска Паланка. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту не изражавају нужно ставове органа који је доделио средства.