Љиљана Шарац представила своје романе пред читалачком публиком у Великој Плани

У Библиотеци „Радоје Домановић“ у Великој Плани одржано је књижевно вече које је изазвало велико интересовање и задовољство верне читалачке публике. Гост вечери била је Љиљана Шарац, једна од најчитанијих савремених српских списатељица, која је публици представила своје романе и говорила о књижевном стваралаштву, инспирацији и причама које обликују њена дела.

Ово књижевно дружење било је прилика да читаоци из непосредне близине упознају ауторку чији романи привлаче пажњу занимљивим причама, упечатљивим ликовима и повезивањем историјских чињеница са књижевном маштом.

Током вечери представљен је и књижевни пут Љиљане Шарац, рођене 1971. године у Смедереву, где је завршила гимназију, док је дипломирала на Филолошком факултету у Београду, на смеру Српска књижевност и језик са општом књижевношћу. Дванаест година радила је у Саобраћајном предузећу „Ласта“ као новинар, уредник и сарадник за односе с јавношћу, а потом се посветила просветном раду. Данас ради као наставница српског језика у Основној школи „Стефан Дечански“ у Београду.

Њен књижевни пут обележили су поезија и проза. Добитница је награде „Смедеревски Орфеј“, а чланица је Удружења књижевника Србије од 2020. године. За роман „Зид тајни“ добила је признање „Београдски победник“ 2019. године.

До сада је написала више романа различитих тематских усмерења. Међу њима су историјски романи „Опет сам те сањао“, „Где сам то погрешила?“, „Зид тајни“, „Златна жила“ и „Ђурђевим стопама“, љубавни романи „Старија“ и „Старији“, као и остварења „Док светац бди“, „Анђео с једним крилом“, „Није ми ово требало“ и „Букет жутих ружа“. Њен најновији, дванаести роман, „Обе стране Дрине“, објављен је 2026. године у издању „Лагуне“.

Посебност њеног стваралаштва огледа се у способности да кроз различите жанрове обради теме љубави, породице, пријатељства, историје и међуљудских односа, приближавајући читаоцима и познате и мање познате животне судбине.

Књижевно вече у Великој Плани још једном је потврдило значај библиотеке као места сусрета писаца и читалаца, размене идеја и неговања љубави према књизи и писаној речи.

Фото/Библиотека „Радоје Домановић“