Последњи дан године у знаку ужурбаности и очекивања

Није празник, није викенд, али јесте 31. децембар, дан када Смедерево делује као да се спрема за нешто велико. И заиста, спрема се за дочек Нове године. Оне наше, градске, са очекивањима да ће баш од сутра све бити мало боље, лепше и организованије него јуче.

У маркетима, општа мобилизација. Купује се као да 1. јануар долази са закључаним вратима и празним рафовима. „Само основно“ прерасте у корпу која има своје мишљење. Редови на касама постају место за кратке анализе прошле године и још краће планове за нову, углавном уз уздах и коментар: „Ма, важно је здравље.“

Пијаца нуди наду за бољи почетак. Свеже, лепо, домаће, као симбол да ће и нова година бити таква, ако добро изаберемо. Тамо се не купују само намирнице, већ и оптимизам на килограм, уз обавезно питање: „Је л’ за вечерас или за сутра?“

Фризерски салони и шминкери раде као да су део званичног новогодишњег програма. Термини су заказани данима унапред, јер сви желе да заблистају у најлуђој ноћи. Зна се, како уђеш у Нову годину, таква ће ти бити…бар фризура.

И ту је та еуфорија. Она тиха, смедеревска. Не прави буку, али је довољно гласна да нас подсети да још верујемо у нове почетке. У боље сутра, у испуњене жеље, у то да ће следећа година бити „она права“.

Дочек се одради, жеље се пожеле, а град сутрадан мало успори. Али бар смо ушли спремни, са пуним кесама, лепом фризуром и великом дозом очекивања. А понекад је и то сасвим довољно за један добар почетак.