Египћани у Србији: Заједница о којој се мало зна

Мало је познато да у Србији, поред бројних националних мањина о којима се чешће говори, живи и египатска национална заједница. Иако њихово присуство није толико видљиво у јавности, припадници ове заједнице део су мултикултуралног и разноликог друштва Србије, у којем свој идентитет, традицију и културно наслеђе настоје да сачувају и пренесу на будуће генерације. О њиховој историји, пореклу, броју и положају у нашем друштву мало се зна, а управо та недовољна заступљеност у јавном простору отвара питање колико заправо познајемо заједнице које живе међу нама. Ко су Египћани у Србији, како чувају свој национални идентитет и са којим изазовима се сусрећу – теме су које заслужују већу пажњу.

Важно је направити разлику између Египћана као припадника националне заједнице у Србији и држављана Египта који живе у нашој земљи. Иако називи могу звучати исто, реч је о две различите категорије. Египћани у Србији представљају националну заједницу чији припадници свој идентитет везују за посебну етничку и културну припадност, док су држављани Египта особе које потичу из Републике Египат и у Србији бораве или живе, најчешће због школовања, посла, породичних или других разлога. Другим речима, национална припадност не мора нужно да буде повезана са држављанством, па се ове две групе не могу поистовећивати. Управо је та разлика важна за разумевање положаја и идентитета египатске националне заједнице у Србији.

Колико Египћана заправо живи у Србији?

Ово је један од најзанимљивијих података. Према попису становништва из 2022. године, у Србији се као Египћани изјаснило 1.484 људи. Међутим, према процени представника Националног савета, у Србији их има између 8.000 и 10.000.

Ова разлика се, према објашњењу представника Савета, може повезати са тим што се део људи изјашњава као Роми или Ашкалије, уместо као Египћани.

Имају свој национални савет

Египћани су једна од националних мањина у Србији које имају свој национални савет. Он се бави питањима очувања националног идентитета, културе, образовања и информисања.

Веома је занимљиво то што припадници ове заједнице имају институционални механизам преко којег могу да се боре за очување своје посебности.

Према Закону о националним саветима националних мањина, национални савет представља институцију којој су поверена одређена јавна овлашћења, како би припадници националних мањина могли самостално да одлучују или учествују у доношењу одлука о питањима важним за очување њиховог идентитета. Та овлашћења односе се на четири кључне области – културу, образовање, информисање и службену употребу језика и писма. На тај начин, национални савети омогућавају мањинским заједницама да кроз институционални облик самоуправе чувају своју традицију, језик и културно наслеђе. Закон предвиђа и да припадници националне мањине могу да изаберу само један национални савет, чиме се обезбеђује јасно представљање њихових колективних права и интереса.