Први школски корак – више од слова и бројева

Протекле недеље књижаре су биле пуне родитеља и деце. Бирале су се најлепше свеске, оловке, бојице, пернице… Сваки школски прибор као да носи део узбуђења због новог почетка.

А посебно је било у домовима будућих првака. За њих почиње једно потпуно ново поглавље живота. Велика промена, не само за дете већ и за родитеље. Од септембра ће се свакодневица полако прилагођавати школским обавезама, часовима, домаћим задацима, контролним задацима и свему ономе што школски живот носи.

И тада се код многих родитеља појави исто питање: Шта моје дете треба да зна пре поласка у школу?

Да ли треба да зна сва слова? Да чита? Да пише? Да сабира и одузима? Да зна бројеве?

Не мора.

Слова, читање, писање и рачунање научиће у школи. За то су ту њихови учитељи, који ће их стрпљиво водити кроз прве школске кораке.

А оно што је важно да понесу од куће нису само знања из књига. Важно је да знају да кажу „молим“, „хвала“, „изволите“ и „извини“. Да знају да саслушају другог. Да деле. Да поштују своје другаре. Да прихвате да не може увек бити по њиховом. И, можда најважније, да, у складу са својим узрастом, уче да препознају и контролишу своје емоције.

Није лако научити дете да обузда љутњу, да не заплаче због сваке ситнице, да не виче када нешто није онако како је замислило. Још је теже научити га да не реагује агресивно када је повређено или љуто. Али то су лекције које ће му бити потребне читавог живота.

Зато, драги родитељи будућих првака, наоружајте се стрпљењем. Будите им ослонац, али им дозволите и да сами направе понеку грешку. Помозите им када је тешко, охрабрите их када посумњају у себе и похвалите их за труд, а не само за резултат.

Неће сваки дан бити лак. Биће суза због домаћег задатка, заборављених свезака, првих оцена, неспоразума са другарима… Биће дана када ће вам се чинити да сте више учили ви него они.

И то је део одрастања. А ако постоји нешто на чему треба радити свакога дана, онда је то њихово самопоуздање.

Учите их да верују себи. Да смеју да питају када нешто не знају. Да није страшно погрешити. Да једна лоша оцена не значи да су лоши ученици, нити један неуспех да нису довољно добри.

Самопоуздање им неће бити потребно само у школи. Биће им потребно када одрасту, када буду доносили важне одлуке, бирали пријатеље, посао, партнера, када буду падали и поново устајали.

Зато, када првог септембра буду ставили своје мале ранчеве на леђа и закорачили у учионицу, сетите се да не полазе само у школу. Полазе у једну велику животну авантуру, а наша најважнија улога није да идемо испред њих и уклањамо сваку препреку. Већ да будемо ту, иза њих, као сигуран ослонац, и поред њих када затреба.

Срећан полазак у школу свим првацима! Нека им први школски дан буде почетак једног лепог, безбрижног и успешног детињства.