Здраве навике чувају срце од малих ногу: Превенција почиње сваког дана
Болести срца и крвних судова водећи су узрок смртности у Србији. Према подацима Института за јавно здравље Војводине за 2024. годину, од ових болести преминула је 46.841 особа, што чини 47,7 одсто свих смртних случајева у земљи.
Посебно забрињавају подаци о акутном коронарном синдрому, који обухвата и инфаркт миокарда. Током 2024. године ова дијагноза постављена је код више од 21.600 људи, док су од акутног коронарног синдрома преминуле 4.588 особе. Свака пета особа која је преминула од овог обољења није доживела 64. годину живота.
Ови подаци указују на значај превенције, правовременог препознавања фактора ризика и усвајања здравих животних навика. На које факторе можемо да утичемо и како да сачувамо здравље срца, објашњава др Марина Драгичевић.
„Највећи ризик од срчаних обољења носе фактори попут хипертензије, дијабетеса, високог нивоа холестерола, пушења, гојазности и конзумације алкохола. Наравно, ту су и други фактори, попут стреса, лошег сна, а свакако и наследни фактор игра улогу. Добра вест је да људи сами могу свесно да утичу на већину ових фактора и зато је јако важно да подижемо свест код људи да воде рачуна, да раде превентивне прегледе и да имају здраве навике“, истиче др Марина Драгичевић.
А како здраве навике изгледају у свакодневном животу? Иако су савети о правилној исхрани и физичкој активности већ добро познати, савремени начин живота често отежава њихову примену. Ипак, важно је направити мале промене и постепено их претворити у свакодневну рутину.
„Неки од савета су већ добро познати људима, али из неког разлога и због савременог начина живота није све тако једноставно применити. На првом месту ту је свакако исхрана, редовни оброци, избегавање прерађевина и брзе хране. Дајте предност поврћу, житарицама и воћу, природним соковима“, саветује др Драгичевић.
Поред правилне исхране, важан део превенције је и редовна физичка активност. За очување здравља срца није неопходно бавити се захтевним спортским активностима нити одлазити у теретану. Важно је пронаћи облик кретања који одговара појединцу и који може постати део свакодневног живота.
„Наравно, физичка активност је много важна, у свим годинама. Шетајте, возите бицикл, не морају сви да иду у теретану, могу неке вежбе и код куће да се раде, можда је чак и лепше и интимније. Све ће то у крајњем утицати и на телесну масу, смањење обима струка, што је опет мера превенције“, наводи др Марина Драгичевић.
Једна од најважнијих превентивних мера јесте и престанак пушења, као и избегавање боравка у просторијама у којима има дуванског дима. Штетне последице не трпе само активни пушачи већ и особе које су диму изложене пасивно.
„Затим, пушење као фактор – не само да треба избацити ту ружну навику, већ се треба клонити дуванског дима уопште. Знамо колико штетно може бити и пасивно пушење“, упозорава др Драгичевић.
Осим усвајања здравих навика, важно је редовно контролисати крвни притисак, ниво холестерола и шећера у крви. Ови фактори ризика често не изазивају видљиве симптоме, па превентивни прегледи имају важну улогу у њиховом правовременом откривању.
Превенција хроничних болести срца почиње свакодневним изборима. Правилна исхрана, кретање, избегавање пушења и редовни превентивни прегледи могу значајно допринети смањењу ризика од кардиоваскуларних обољења. Мале промене, када постану део свакодневице, представљају важан корак ка очувању здравља срца.
Пројекат „Здраве навике у свакодневном животу“ суфинансиран је од стране Министарства информисања и телекомуникација. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту, не изражавају нужно ставове органа који је доделио средства.
